Plav podno Prokletija, oštra zima 1986 godine decembar 14, termometar meri minus 11 stepeni, a leld je okovao Plavsko jezero i obale Lima koji iz njega ističe. Tako je s mosta, pedesetak metara nizvodno od jezera, rešena da sebi oduzme život zbog ljubavi i majke koja je ne odobrava, u ledenu reku skočila je 15 godišnja N.S.
Taj stravičan prizor ugledao je Milutin Mićo Praščević, nastavnik biologije i hemije. Videlo je jezivu scenu još desetak ljudi, ali niko se nije usudio da skoči u Lim. Niko osim nastavnika Mića. U, i leti hladnoj reci, lomio je led, borio se lavovski sa talasima, ali je uspeo: skočio je po tuđ život i spasao ga. Milutin je bio najplemenitiji Jugosloven u 1986. Gotovo 36 godina kasnije, Milutin je vedar, stamen penzioner koji živi u svojoj kući u pitomim Brezojevicama, nadomak Plava. Dočekao je novinare raširenih ruku i još šireg srca uz iskren osmeh dobrodošlice.
“Naravno da pamtim. Doživeo sam i preturio preko glave mnogo toga, počev od školskih učionica, preko nebrojenih događaja na fudbalskim terenima na kojima sam igrao do mnogobrojnih uspona na Prokletije i druge planine i dramatičnih zbivanja koja znaju da ih isprate, ali, taj dan, taj 14. decembar 1986, pun snega i leda, tu borbu za život, koja je mogla odneti jedan tek započeti, ali i moj, nikada neću zaboraviti. To “stanuje” u meni…” – priča Milutin za Novosti. Nazdravljajući sa “glogovačom” za koju je uz osmeh garantovao da prija srcu, a raduje dušu, nastavio je:
“Odlično se sećam, što bi se reklo “kao da je bilo juče”, i uručenja plakete u Beogradu, te lepe, uzvišene svečanosti…. Ali ne mogu ni da zaboravim da su tadašnja država i vlast čitav događaj pokušale da gurnu pod tepih iz samo njima poznatih razloga.Bude čoveku nekada neprijatno da zbori o tome, ali, eto, da ništa nisam u životu ostvario, nego da sam samo taj život spasao, otišao bih sa ovog sveta presrećan.” Ostatak čitajte ovde.
