U nastavku današnjeg članka donosimo vam jednu pretužnu ispoved koja je dotakla svakog onog ko ju je do sada pročitao. Naime, još davne 1999. godine, tada kao devojčica od samo 4 godine, Julija Mojisejenko je sa ocem putovala vozom između dva sela u Belorusiji, i bilo je sve i više nego normalno.

Njen tata je tokom puta popio malo više nego što je trebao, pa je zaspao, a kada je malo došao sebi dočekao ga je pravi užas, jer je njegova odeća bila krvava, a od njegove ćerke Julije nije bilo ni traga ni glasa. Policija je, naravno, prvo posumnjala na oca, međuti, kada se analizirala krv sa njegove košiulje, utvrdilo se da krv uopšte nijre njena. Na ruku mu nije išlo ni to, što se nije mogao setiti da li se sakime potukao ili nije.

Devojčica je bila tražena po celoj zemlji, ali je svaka potraga bila bez rezultata, i svi su definitivno izgubili svaku nadu. Julijina majka je polepila njenu sliku gde je stigla, a čak je od muža tražila da se presele, jer nije mogla više da gleda vozove kako prolaze pored njene kuće i podsećaju je na njenu ćerku.

Sa druge strane, iste godine je u malenom mjestu Rjazanj, koje je od Minska udaljeno čak 1.000 kilometara, na železničkoj stanici pronađena je četverogodišnja djevojčica koja je bila u stanju da izgovori svoje ime kao i ime majke i oca, ali jednostavno nije znala da kaže gde živi i odakle je, što je sasvim normalno za tako malo dete.

“Jednostavno u tom trenutku nisam znala odakle sam, ali me spaslo to što sam sa sobom imala slikovnicu iz biblioteke na kojoj je bio štembilj moga grada. Zbog toga niko nije mogao da pretpostavi da sam iz Belorusije, svi su mislili da sam iz Rjazanja ili okoline” , izjavila je Julija, koja danas ima 24 godine.

Preporučeno