Mi se danas malo posvećujemo osobama koje su u poslednjih par godina, izabrali puno mirniji život, nego što je onaj u stvari u urbanim sredinama. To je postalo i više nego popularno pogotovo u periodu kada je krenula pandemija korona virusa, i kada se shvatio bit živoota na selu, ili ruralnim područjima.

Kada se kaže selo, misli se zaista na deo koji nije toliko u vrevi i haosu kojeg svaki dan gledamo i koji nema konstantne gužve kao što se to dešava u gradovima. Mnogi se ljudi sada vraćaju na sela baš zato što im gradski životi više ne odgovaraju. Jako veliki broj naših popularnih pevača je upravo sa sela, samo što tu informaciju kriju kao zmija noge. Neke pevačice su tokom intervjua raznih otkrivale da su živele na selima i da ih toga nije sramota, a jedna od takvih pevačica je Svetlana Seka Aleksić.

Seka je otkrila da ju je sramota njenog porekla i svih dešavanja iz njenog detinjstva, ali ona to nije mogla da bira, jer je kao izbeglica došla u to malo sve, i to joj je bio jedini smeštaj. Kako je istakla, taj deo njenog života bi trebao da se zaboravi i da ostane u dalekoj prošlosti, ali se opet sa radošću seća ipak tih dana, kako joj je bio sladak svaki zalogaj koji bi zaradila sa svojih samo 15 godina. Ona je iz Zvornika izbegla u jedno manje selo u okolini Šapca, gde nisu imali ni osnovne uslove za higijenu i život.

Čak je prvih 10 dana spavala u školi, a leti bi se kupali u plastičnom koritu, u kojem bi vodu grejali na suncu, verovali ili ne. Eto, danas ima sve, a nekada nije imala baš ništa.

Preporučeno