Moj sin jedinac je  oženio djevojku koja je druge vjere. Nikako nisam mogla da se pomirim s tim i mislila sam da će biti lakše vremenom. Ali meni je vremenom sve bilo teže da to prihvatim. Prije mjesec dana saznala da sam mi je snaha trudna. Bila sam vesela do momenta kada je rekla kako će dati ime njihovom djetetu. Muhamed. 5dana sam pita tablete za smirenje. Ne mogu da se pomirim s tim. To je moj prvi unuk i jednosatvno nisam za to da se tako zove. Jedva sam skupila hrabrosti da pozovem svog sina i da mu kaže šta mislim o tome. On mi je odbrusio i rekao kako nisam normalna, da je najbitnije da je dijete zdravo i živo bez obzira kako se zove.

Rekao je kako će prekinuti svaki kontakt sa mnom ako nastavim tako da se ponašao ili ako pregovorim nešto snahi. Nije mi jasno čim sam ja zaslužila da se on ovako ponaša prema meni. Najviše bih voljela da i ne budem baka.