Prošlo je sigurno tri decenije od kako se završila jedna velika ljubav, poginuli su “sarajevski Romeo i Julija”, Srbin Boško Brkić i Muslimanka Admira Ismić. Priča Srbina Boška i muslimanke Admire je svojevremeno je bila podigla celu našu regiju na noge, te je njihova priča postala simbol tragične ljubavi, ali isto tako i vernoti od smrti.
Tako je jedna velika nada pokošena 18. maja sa snajperskim metkom, hicima na Vrbanja mostu u Sarajevu. Bili su mladi i zaljubljeni i iako su različitih nacionalnosti, u vremenu kada je to bio skoro pa nemogće i opasno oni su se pripremali za venčanje te za odlazak iz svoje nepodnošljive stvarnosti. Boško i Amira Ismić odlučili su 1993 godine da napuste ratom zahvaćeno Sarajevo i da odu u neku obećanu zemlju gde bi mogli normalno i nesmetano da žive svoju mladost i veliku ljubav.
Njihovo se poznanstvo desilo tako što su u kontaktu bili stupili na sarajevskoj Olimpijadi, te je prijateljstvo jako brzo preraslo u veliku ljubav, , koja je nastavljena i kada se glavni grad Sarajevo našao pod opsadom, i kada su svakodnevno grad zasipale granate. Kada je rat krenuo, Boško je odlučio da ostane u gradu, samo zbog Admire, a Admira je rešila da pođe van Sarajeva i Bosne samo zbog njega.
Tako je sunčanog 18. maja dvoje mladih i zaljubljenih zaputilo se prema naselju Grbavica a taj deo Sarajeva je tada biio pod kontorlom vojske Republike Srpske, u želji da se nekako domognu slobode. Oni su imali po 25 godina te je unapred preko posrednika bilo dogovoreno da niti jedna strana ne puca kada Boško i Admira budu prelazili preko mosta Ostatak pročitajte OVDE
