Legendarni glumac Vlastimir Đuza Stojiljković preminuo je prije tri godine, a iza sebe je ostavio zaista veliku biografiju sa mnogo uloga , ali i veoma tešku životnu priču. Đuza je tokom svoje karijere igrao u preko 140 filmova i TV serija, a o svome privatnom životu baš i nije volio da govori. Kada je imao samo 12 godina ostao je sam sa majkom, jer su mu Njemci odveli oca u zarobljeništvo. Tako mali Đuza sa svojom majkom učiteljicom ostaje u svom rodnom Ražnju, a tu se bori za svoj opstanak. Njih dvoje su bez ičije pomoći živjeli u jednoj trošnoj kući, blizu škole gdje je njegova majka radila

“Otac je bio u zarobljeništvu. Jedini domaćin u kući, i čuvar naš, i hranilac – majka. Stroga. Učiteljica. Stan nam je bio u jednom dijelu škole, tako da smo bili na udaru svima koji dođu. Pozove jednom majku njemački komandant. Mi premrili. Mislimo ko zna šta će da bude. A ono ništa. Nijemac bas učtiv. Kaže da bi htio mami da ukaže dužno poštovanje, jer je i on bio učitelj”, rekao je jednom prilikom Đuza.

Kada je imao 16 godina odlazi na Ujedinjenje saveza antifašističke omladine Srbije, potpuno bos. Od Niša do Beograda išao je golih nogu. U vezi tog svoga iskustva je jedne prile za medije rekao i ovo: “I dalje sam bio bos. I tako danima. Preko planine Radan za Lebane, pa odatle za Leskovac. U međuvremenu smo svi postali bosi. Tabani su mi puni trnja. Nekako sam se i na to privikao. I nije bilo strašno u toku dana dok smo išli. Valjda zagrijan, pa nisam ni osjećao bol. Ali, ujutro, kada se probudim, kad se tabani ohlade, nisam mogao ni da stanem na noge. Jedva sam se uzdržavao da ne jauknem kada su me drugovi uspravljali i primoravali da stanem”

Ostatak teksta pročitajte